Геоморфолошке и педолошке особине земљишта
Корићански атар је благо заталасан. На њему нема непроходних путева ни већих брда, урвина и чукара. Највише коте су на Ћави (302 м), Виноградима (293 м) и на Пиреву брду (256 м). Најнижи терен је у долини реке Лепенице: уз њен ток кроз село не достиже 200 м надморске висине, а низводно, према ушћу у Велику Мораву, надморска висина још више опада.
С десне стране реке Лепенице земљиште се благо уздиже према Виноградима и Коси, а са леве стране према Пиреву. Од Винограда и Косе земљиште благо пада према Вињиштанском потоку, а у Пиреву према Пиревском потоку. Поред Лепенице простире се узана алувијална раван, која се у Мандри и Великом Пољу шири у речну равницу.
Корићани су сиромашни у текућој води. Најнижа је река Лепеница, која протиче средином села. Од других речних токова од мањег значаја су Пиревски и Вињиштански поток и река Козујевац, која делимично чини границу између атара села Корићана и Малих Пчелица.
Лепеница извире у Горњим Голочелима. До ушћа у Велику Мораву дуга је око 60 км. Има веома кривудав ток, због чега се често излива из корита. Земљиште у њеним окукама народ назива кључ, а таквих кључева је много. У свом горњем току с леве стране прима воду од Ђуриселског потока, Козујеваче и Пчеличке реке. За време летњих суша Лепеница у горњем току пресуши, за време обилнијих падавина излије се из кривудавог и плитког корита и причињава велике штете.
У народу се још памти катастрофална поплава Лепенице на дан 6.априла 1919. године. Тада се Лепеница излила из свог корита до оближњих кућа у селу, а у Крагујевцу је поплавила стару чаршију до Црвеног крста у центру града. По казивању старијег народа, вода је носила пластове сена, сламу, ситну стоку, живину, дрвену грађу од порушених зграда и друго. Из Драгобраће је одела Вуловића и Чакића воденице.
Лепеница се и касније изливала правећи мање или веће штете на околном земљишту. Једна од већих поплава догодила се 26. августа 1975. године, када је поплављен средишњи део Крагујевца, око Црвеног крста, као и неки други нижи делови града.
Вињиштански поток извире испод Кременца. Протиче кроз Старо Корићане и улива се у Лепеницу. Сиромашан је водом па зато лети и пресуши.
Пиревски поток извире испод Главице. Улива се у реку Козујевачу. Сиромашан је водом јер му је извориште слабо.
Река Козујевача је делимично гранична река између атара села Корићана и Малих Пчелица. Извире изнад села Драче. Као Драчка река тече до Козујева поља, а одатле, до свог ушћа у Лепеницу тече под називом Козујевача.
Осим текућих вода у селу постоје јаруге у које отиче вода за време падавина. Јаруге немају извориште, па су им зато сува корита. За време обилнијих падавина у њих се слива вода са оближњих терена и тада набујају као неки речни токови.
Корићани немају својих заједничких шума, утрина и пашњака. Њих је било у прошлости у Пиреву и Коси. До половине 19. века Пирево је било под густом храстовом шумом. Ту су сељани изгонили свиње у жир, а појединци су имали и своје оборе. Како је шума неплански сечена и уништавана, Пирево је остало без шуме. Оно је претворено у сеоску утрину површине 59 ха, на коју су сељани изгонили овце и другу стоку на испашу све до 1904. године. Тада је Пирево издељено сеоским домаћинствима за њиве, па постаје главна житница села.
До Другог светског рата Коса је била сеоска заједничка шума. У њој су сељани секли дрва за огрев, а појединци су крчили неке њене делове за њиве и винограде.
После рата, Коса је уступљена друштвеном сектору, површине 19 ха и 60 ари, којом располаже шумаско газдинство у Крагујевцу.
Уз сеоско гробље налази се 334 ара шуме, која је припадала Коси. Ова површина није урачуната у исказаној површини Косе, већ ју је шумско газдинство уступило месној заједници ''Корићани'' за сеоско гробље.
Преузето из књиге ''Корићани село у Шумадији'' аутора Миливоја Д. Милосављевића
С десне стране реке Лепенице земљиште се благо уздиже према Виноградима и Коси, а са леве стране према Пиреву. Од Винограда и Косе земљиште благо пада према Вињиштанском потоку, а у Пиреву према Пиревском потоку. Поред Лепенице простире се узана алувијална раван, која се у Мандри и Великом Пољу шири у речну равницу.
Корићани су сиромашни у текућој води. Најнижа је река Лепеница, која протиче средином села. Од других речних токова од мањег значаја су Пиревски и Вињиштански поток и река Козујевац, која делимично чини границу између атара села Корићана и Малих Пчелица.
Лепеница извире у Горњим Голочелима. До ушћа у Велику Мораву дуга је око 60 км. Има веома кривудав ток, због чега се често излива из корита. Земљиште у њеним окукама народ назива кључ, а таквих кључева је много. У свом горњем току с леве стране прима воду од Ђуриселског потока, Козујеваче и Пчеличке реке. За време летњих суша Лепеница у горњем току пресуши, за време обилнијих падавина излије се из кривудавог и плитког корита и причињава велике штете.
У народу се још памти катастрофална поплава Лепенице на дан 6.априла 1919. године. Тада се Лепеница излила из свог корита до оближњих кућа у селу, а у Крагујевцу је поплавила стару чаршију до Црвеног крста у центру града. По казивању старијег народа, вода је носила пластове сена, сламу, ситну стоку, живину, дрвену грађу од порушених зграда и друго. Из Драгобраће је одела Вуловића и Чакића воденице.
Лепеница се и касније изливала правећи мање или веће штете на околном земљишту. Једна од већих поплава догодила се 26. августа 1975. године, када је поплављен средишњи део Крагујевца, око Црвеног крста, као и неки други нижи делови града.
Вињиштански поток извире испод Кременца. Протиче кроз Старо Корићане и улива се у Лепеницу. Сиромашан је водом па зато лети и пресуши.
Пиревски поток извире испод Главице. Улива се у реку Козујевачу. Сиромашан је водом јер му је извориште слабо.
Река Козујевача је делимично гранична река између атара села Корићана и Малих Пчелица. Извире изнад села Драче. Као Драчка река тече до Козујева поља, а одатле, до свог ушћа у Лепеницу тече под називом Козујевача.
Осим текућих вода у селу постоје јаруге у које отиче вода за време падавина. Јаруге немају извориште, па су им зато сува корита. За време обилнијих падавина у њих се слива вода са оближњих терена и тада набујају као неки речни токови.
Корићани немају својих заједничких шума, утрина и пашњака. Њих је било у прошлости у Пиреву и Коси. До половине 19. века Пирево је било под густом храстовом шумом. Ту су сељани изгонили свиње у жир, а појединци су имали и своје оборе. Како је шума неплански сечена и уништавана, Пирево је остало без шуме. Оно је претворено у сеоску утрину површине 59 ха, на коју су сељани изгонили овце и другу стоку на испашу све до 1904. године. Тада је Пирево издељено сеоским домаћинствима за њиве, па постаје главна житница села.
До Другог светског рата Коса је била сеоска заједничка шума. У њој су сељани секли дрва за огрев, а појединци су крчили неке њене делове за њиве и винограде.
После рата, Коса је уступљена друштвеном сектору, површине 19 ха и 60 ари, којом располаже шумаско газдинство у Крагујевцу.
Уз сеоско гробље налази се 334 ара шуме, која је припадала Коси. Ова површина није урачуната у исказаној површини Косе, већ ју је шумско газдинство уступило месној заједници ''Корићани'' за сеоско гробље.
Преузето из књиге ''Корићани село у Шумадији'' аутора Миливоја Д. Милосављевића
Клима
Корићани имају умерено континенталну климу, коју одликују четири изразита годишња доба. Годишње атмосферске падавине варирају, а разлике су знатне од године до године. Понекад су лета кишовита, а зиме благе, а година када су лета сушна и топла са високим температурама, па с'тим и зиме могу бити снежне, дуге и хладне.
У десетогодишњем периоду од 1954-1963. године средња годишња апсолутна температура у Крагујецу износила је 16,6 степени Целзијуса, а средња годишња минимална температура износила је 5,8 степени Целзијуса.
И атмосферске падавине су неравномерно распоређене. У истом десетогодишњем периоду средње годишње падавине износиле су 645,6 мм по квадратном метру. Највише атмосферских падавина било је у мају са средњом месечном падавином 78,8 мм, а најмање је било у октобру са средњом месечном падавином од 36,3 мм по једном квадратном метру.
У насељу дувају ветрови са разних страна и различитим интезитетом. То су југо, кошава или устока, северац и северозападни ветар. У току лета изненада се јављају олујни ветрови праћени обилном кишом или градом и ветар вихор (''вијор'').
Југо је топао ветар. Када дува преко зиме он топи снег, а кад дува лети, суши земљу и најављује кишу.
Кошава или устока је хладан ветар, а обично дува непрекидно седам дана. Овде је знатно слабији него у Поморављу, најчешће дува при крају зиме и у пролеће.
Северац дува у току зиме. То је хладан ветар, који снижава температуру ваздуха и доноси мразеве. Северозападни ветар дува преко целе године из правца Рудника и Рамаћких висова. Највише се осећа у Пиреву, па по томе што ту стално пири Пирево је и добило овај назив.
Вихор или ''вијор'' се изненада појави лети, за време велике жеге. То је слаб ветар који кратко траје и брзо се креће у виду левка.
Лети се изненада јави и олујни ветар праћен кишом и градом. За одбрану од града постављене су рампе за избацивање противградних ракета. Таква једна рампа постављена је на Дубовима и штити Корићане и друга оближња села.
Овакви климатски услови повољно су утицали на развој биљног и животињског света, као и на развој земљорадње и сточарства, којим се овдашње становништво бави од старине
Преузето из књиге ''Корићани село у Шумадији'' аутора Миливоја Д. Милосављевића
У десетогодишњем периоду од 1954-1963. године средња годишња апсолутна температура у Крагујецу износила је 16,6 степени Целзијуса, а средња годишња минимална температура износила је 5,8 степени Целзијуса.
И атмосферске падавине су неравномерно распоређене. У истом десетогодишњем периоду средње годишње падавине износиле су 645,6 мм по квадратном метру. Највише атмосферских падавина било је у мају са средњом месечном падавином 78,8 мм, а најмање је било у октобру са средњом месечном падавином од 36,3 мм по једном квадратном метру.
У насељу дувају ветрови са разних страна и различитим интезитетом. То су југо, кошава или устока, северац и северозападни ветар. У току лета изненада се јављају олујни ветрови праћени обилном кишом или градом и ветар вихор (''вијор'').
Југо је топао ветар. Када дува преко зиме он топи снег, а кад дува лети, суши земљу и најављује кишу.
Кошава или устока је хладан ветар, а обично дува непрекидно седам дана. Овде је знатно слабији него у Поморављу, најчешће дува при крају зиме и у пролеће.
Северац дува у току зиме. То је хладан ветар, који снижава температуру ваздуха и доноси мразеве. Северозападни ветар дува преко целе године из правца Рудника и Рамаћких висова. Највише се осећа у Пиреву, па по томе што ту стално пири Пирево је и добило овај назив.
Вихор или ''вијор'' се изненада појави лети, за време велике жеге. То је слаб ветар који кратко траје и брзо се креће у виду левка.
Лети се изненада јави и олујни ветар праћен кишом и градом. За одбрану од града постављене су рампе за избацивање противградних ракета. Таква једна рампа постављена је на Дубовима и штити Корићане и друга оближња села.
Овакви климатски услови повољно су утицали на развој биљног и животињског света, као и на развој земљорадње и сточарства, којим се овдашње становништво бави од старине
Преузето из књиге ''Корићани село у Шумадији'' аутора Миливоја Д. Милосављевића
